AKO PLANIRATE PUTOVANJE OVDE, RAZMISLITE PONOVO: Ovi gradovi postaju PAKAO NA ZEMLJI, jedan SRBI OBOŽAVAJU

Ako uskoro planirate putovanje u Kairo, Bangkok, Hanoj ili Džajpur, trebalo bi da u obzir uzmete i klimatske rizike. Nova studija naučnika sa Univerziteta u Oksfordu otkrila je koji su gradovi najizloženiji opasnim posledicama ekstremnih vrućina tokom fenomena El Ninjo, a među njima su i neke od najpopularnijih turističkih destinacija na svetu.

Istraživanje, objavljeno u naučnom časopisu "Sustainable Cities and Society", obuhvatilo je 220 velikih gradova sa više od milion stanovnika. Naučnici su analizirali izloženost visokim temperaturama, ranjivost stanovništva i sposobnost gradova da se nose sa posledicama toplotnih talasa.

Rezultati su pokazali da se više od 95 odsto gradova sa najvećim rizikom nalazi u Južnoj i Jugoistočnoj Aziji, kao i u podsaharskoj Africi.

"Nije samo izloženost visokim temperaturama ono što utiče na rizik. Naša studija pokazuje koliko je važno sagledati sve faktore koji doprinose opasnosti od ekstremnih vrućina u urbanim sredinama", rekla je glavna autorka studije Netmi Džajaratne Karijavasam.

Prema istraživanju, na vrhu liste najugroženijih gradova nalazi se Al Basra u Iraku, a slede Ahmedabad i Nagpur u Indiji, kao i Bamako u Maliju.

Među gradovima koje svake godine posećuju milioni turista, posebno se izdvajaju Ho Ši Min u Vijetnamu, koji zauzima 16. mesto na listi najrizičnijih gradova. Popularna turistička destinacija za mnoge Srbe, Kairo, našao se na 22. mestu, a Bangkok na 38. mestu.

Naučnici upozoravaju da toplotni talasi postaju sve učestaliji, duži i intenzivniji, što dovodi do povećane smrtnosti, problema sa infrastrukturom i velikih ekonomskih gubitaka.

U proceni rizika uzeti su u obzir brojni faktori, uključujući starosnu strukturu stanovništva, socioekonomske uslove, dostupnost klima-uređaja, kao i prisustvo zelenih površina koje mogu ublažiti posledice visokih temperatura.

Dok se gradovi u Aziji i Africi suočavaju sa najvećim izazovima, istraživanje je pokazalo da je London najmanje ranjiv među svih 220 analiziranih gradova. Visoko na listi najotpornijih našli su se i Glazgov i Birmingem.

Koautor studije Hesus Lizana istakao je da rezultati predstavljaju prvu globalnu i direktno uporedivu procenu rizika od ekstremnih vrućina u gradovima širom sveta.

"Ovakav okvir može pomoći donosiocima odluka da identifikuju mesta gde su mere prilagođavanja klimatskim promenama najhitnije potrebne", rekao je Lizana.

Istraživači naglašavaju da zaštita od ekstremnih vrućina ne podrazumeva samo praćenje temperatura, već i ulaganje u infrastrukturu, zdravstvene sisteme i mere koje povećavaju otpornost stanovništva na sve češće klimatske ekstreme.

Potražnja za klima uređaјima raste širom sveta, ali mnogi to ne mogu sebi da priušte.

"Ako se previše oslanjamo na ovaј energetski intenzivan oblik hlađenja, rizikuјemo dalje globalno zagrevanje u začaranom krugu.", dodao je Lizana.

Da bismo povećali prilagodljivost i toplotnu udobnost za sve, moramo razmotriti niјansirani pristup bezbednosti ljudi, sekvencionalno rešenje sa pasivnim hlađenjem i tehnologiјama niske potrošnje energiјe kao što su ventilatori i hladnjaci kao prvi korak.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf/ Prenela: T.M.)